Četiri sporaszuma sa samim sobom - Don Miguel Ruiz

дана
1. Prvi sporazum glasi besprekorno koristite svoju reč. On zvuči vrlo jednostavno, ali je veoma, veoma moćan.

 Zašto baš reč? Vaša reč predstavlja vašu kreativnu moć. Vaša reč je dar koji potiče direktno od Boga.
...
Reč je sila; to je vaša sposobnost izražavanja i komunikacije, mišljenja, a samim tim, i stvaranja događaja u vašem životu.
Vaša reč može stvoriti najlepši san, ili uništiti sve oko vas.
...
Biti besprekoran znači ne raditi protiv sebe. Kada se ponašate besprekorno, vi preuzimate odgovornost za svoja dela, ali vi sebe ne osuđujete i ne krivite.
...
Besprekorno korišćenje reči znači pravilnu upotrebu energi­je; to znači usmeravanje vaše energije u pravcu istine i ljubavi prema sebi. Ako sa sobom sklopite sporazum da ćete bespre­korno koristiti svoju reč, upravo s tom namerom, istina će se manifestovati kroz vas i vi ćete očistiti sav emocionalni otrov koji postoji u vama.
...
Nemojte ogovarati.
Vaše mišljenje potiče iz vaših verovanja, vašeg sopstvenog ega, i vašeg sopstvenog sna. Mi stvaramo sav taj otrov i prenosimo ga na druge samo da bismo mogli pred sobom da opravdamo svoje stavove.

2. Drugi sporazum glasi ništa nemojte shvatati lično. Šta god da se desi u vašoj okolini, nemojte to shvatati lično

 Vi to shvatate lično zbog toga što se slažete sa onim što je rečeno, ma šta to bilo. Čim se složite, kroz vas počinje da teče otrov, i vi ste zarobljeni u paklenom snu. Ono što vas drži za­robljene to je ono što nazivamo ličnom važnošću. Lična važnost, ili lično shvatanje stvari, izraz je maksimalne sebičnosti zbog to­ga što mi pretpostavljamo da se uvek radi o „meni".
Ništa od onoga što drugi ljudi rade nije zbog vas. Oni to rade zbog sebe. Svi ljudi žive u sopstvenom snu, u sopstvenom umu; oni se nalaze u potpuno drugačijem svetu od onoga u kojem mi živimo. Kada nešto shvatimo lično, mi stvaramo pretpostavku da oni znaju kako je u našem svetu, i mi pokušavamo da njima nametnemo svoj svet.
...
Ono što oni kažu, što oni čine, i mišljenja koja oni izražavaju u skladu su sa sporazumima koje oni imaju u sopstvenom umu. Njihovo gledište zasniva se na programiranju koje su oni primili tokom pripitomljavanja.
Kada stvari shvatate lično, vi se osećate uvređenim i reagujete tako što branite svoja uverenja i tako stvarate konflikte.
...
Drugi će imati svoje mišljenje koje je u skladu sa nji­hovim sistemom verovanja, tako da ništa od onoga što oni misle nema nikakve veze sa mnom, već s njima.
...
Vaše gledište je nešto što je lično vaše. To je samo vaša istina i ničija više. Dakle, ako se vi naljutite na mene, ja znam da se vi u stvari bavite sobom. Ja sam vam pružio izgovor da se naljutite. A vi se ljutite zbog toga što se bojite, zbog toga što se bavite strahom. Ako se vi ne bojite, nema načina da se naljutite na mene. Ako se ne bojite, nema šanse da me mrzite. Ako se ne bojite, nema šanse da budete lju­bomorni ili tužni.
Ako živite bez straha, ako volite, onda tu nema mesta nijed­noj od tih emocija. Ako vi nemate takvih osećanja, logično je da ćete se osećati dobro. Kada se vi osećate dobro, sve oko vas je dobro. Kada je sve oko vas sjajno, sve vas čini srećnim. Vi volite sve oko sebe, jer volite sebe. To je zato što se sviđate sami sebi. Zbog toga što ste zadovoljni sobom. Zbog toga što ste srećni u svom životu. Srećni ste u tom filmu koji režirate, srećni sa svo­jim sporazumima sa životom. Vi ste spokojni, i vi ste srećni. Vi živite u stanju blaženstva u kome je sve divno, i sve je tako lepo.
...
Nemojte ništa shvatati lično jer kada shvatate stvari lično vi sebi stvarate bespotrebnu patnju. Ljudi su navikli da pate na različitim nivoima i u različitom stepenu, i mi podržavamo jedni druge u održavanju tih navika. Ljudi su se međusobno složili da pomognu jedni drugima da pate. Ako imate potrebu da budete zlostavljani, lako ćete postići da budete zlostavljani. Isto tako, ako ste u društvu ljudi koji imaju potrebu da pate, nešto u njima će vas navesti da ih zlostavljate.
...
Otkrićete da ste osvojili neizmerno veliku slobodu kada ništa ne budete shvatali lično.
...
Odluka da stvari ne shvatate lično pomaže vam da se odreknete mnogih navika i običaja koji vas drže zarobljene u paklenom snu i prouzrokuju bespotrebnu patnju. Samo zahvaljujući primeni ovog drugog sporazuma počećete da raskidate desetine malih, sićušnih spo­razuma koji vam nanose bol. A ukoliko primenite prva dva spo­razuma, raskinućete sedamdeset i pet procenata tih malih, sićuš­nih sporazuma koji vas drže zarobljene u paklu.
...
Kada steknete naviku da ništa ne shvatate lično, nećete imati potrebu da verujete u ono što drugi rade ili govore. Biće potreb­no da verujete samo sebi da biste odgovorno donosili odluke. Vi nikada niste odgovorni za ponašanje drugih; vi ste odgovorni samo za sebe.
...
Ako se držite ovog sporazuma, možete putovati širom sveta .potpuno otvorena srca i niko vas ne može povrediti. Možete reći: „Volim te", bez straha da će vas neko ismejati ili odbaciti. Bićete sposobni da tražite ono što želite. Možete reći da, ili mo­žete reći ne - šta god da budete odabrali -a da pri tome nemate nikakvog osećanja krivice i da nemate šta sebi da prebacite. Možete uvek činiti ono što vam je na srcu. Tada se možete na­laziti usred pakla a pri tom osećati unutrašnji mir i sreću. Vi ćete ostati u tom stanju blaženstva, a pakao vas uopšte neće dotaći

3. Treći sporazum sporazum glasi nemojte stvarati pretpostavke.

Mi stvorimo pretpostav­ku, pogrešno shvatajući stvari, shvatimo ih lično, i završimo ta­ko što ni iz čega napravimo strašnu dramu.
...
Čitava sfera kon­trole medu ljudima zasniva se na stvaranju pretpostavki i ličnom shvatanju stvari.
...
Zbog toga što se plašimo da postavimo pitanje i raz­jasnimo stvari, mi stvaramo pretpostavke; zatim branimo svoje pretpostavke i pokušavamo da dokažemo da neko drugi nije u pravu. Uvek je bolje postaviti pitanje nego stvoriti pretpostavku, zato što pretpostavke predstavljaju preduslov patnje.
...
Način na koji ljudski um funkcioniše veoma je interesantan. Mi imamo potrebu da sve opravdamo, da sve objasnimo i shva­timo, da bismo se osećali sigurnim.
...
Mi takode stvaramo i pretpostavke o sebi, a time stvaramo mnoge unutrašnje konflikte.
...
Ako se drugi promene, to je zbog toga što oni žele da se promene, a ne zato što vi možete da ih promenite.
...
Za ljubav nisu potrebni razlozi; ona postoji ili ne postoji. Prava ljubav znači prihvatanje drugih ljudi onakvih kakvi jesu bez nastojanja da ih promenimo.
....
Najbolji način da sebe sprečimo da stvaramo pretpostavke jeste da postavljamo pitanja. Obezbedite sebi jasnu komunikaci­ju. Ako nešto ne razumete, pitajte.
....
Takode, pronađite u sebi dovoljno hrabrosti da tražite ono što želite. Svako ima pravo da vam odgovori da ili ne, ali ćete uvek imati pravo da pitate. Na isti način, svako ima pravo da pita vas, i vi imate pravo da kažete da ili ne.
...
Ono što zaista označava promenu jeste sprovodenje u delo. Sprovodenje u delo uvek iznova i iznova
...
Kada budete potpuno izmenili svoj san, u vašem životu desiće se čarolija. Lako ćete dobijati ono što želite jer će se duh slo­bodno kretati kroz vas. Tako ćete ovladati veštinom namera, veštinom duha, veštinom ljubavi, veštinom zahvalnosti i vešti­nom života. To je put ka ličnoj slobodi.

4. Četvrti sporazum govori o sprovodenju prva tri: Uvek učinite sve što možete, uvek dajte sve od sebe.

 Pod bilo kojim okolnostima, uvek učinite sve što možete, ništa manje i ništa više.
...
Ukoliko se suviše trudite da učinite više od onoga što možete, utrošićete više ener­gije nego što je neophodno i na kraju ono najbolje što možete da učinite neće biti dovoljno dobro. Kada se previše naprežete, slabite svoje telo i radite protiv sebe, i tada će vam trebati više vremena da postignete svoj cilj. Ali ako činite manje od onoga što je sve što vi možete, izlažete sebe frustracijama, samoosuđivanju, osećaju krivice i kajanju.
...
Ti nisi došao ovde da bi žrtvovao svoju radost ili svoj život. Ti si ovde da bi živeo, da bi bio srećan i voleo.
...
Ali delanje je ono što će vas učiniti neizmerno srećnim. Kada uvek činite sve što možete, vi delate. Činiti sve što možete znači da to činite zbog toga što to želite, a ne zato što očekujete nagradu. Većina ljudi radi upravo suprotno: oni nešto rade samo onda kada očekuju nagradu i ne uživaju u tome što rade. A to je raz­log zbog kojeg ne čine sve što mogu.
....
Ako nešto radite jednostavno zato da biste to radili, ne očekujući nikakvu nagradu, otkrićete da uživate u ono­me što radite. Nagrada će doći, ali vi se ne vezujete za nagradu. Vi ćete dobiti i više nego što ste se nadali ako ne očekujete nag­radu. Ako volimo to što radimo, ako uvek činimo sve što može­mo, onda zaista uživamo u životu. Dobro se zabavljamo, nije nam dosadno i ne doživljavamo stresove.
...
Neće biti kajanja. To je razlog zbog kojeg uvek či­nimo sve što možemo.
....
Čineći sve što možete vi učite da prihvatate sebe. Ali morate biti svesni svojih grešaka i učiti iz njih. Učenje iz sopstvenih gre­šaka znači da vi delate, iskreno sagledavate rezultate i nastav­ljate dalje da radite. To razvija vašu svest.
Kada činite sve što možete nećete se osećati kao da zaista obavljate neki posao jer ćete uživati u svemu što radite. Znadete da činite sve što možete kada budete uživali u tome što radite ili radite na način koji za vas neće imati negativne posledice. Činićete sve što možete zbog toga što tako želite, a ne zbog toga što to morate, ne zbog toga što pokušavate da zadovoljite Sudiju, i ne zbog toga što pokušavate da zadovoljite druge.
Ukoliko nešto radite zbog toga što ste na to prinuđeni, nika­da nećete biti u stanju da date sve od sebe. Tada je bolje da to uopšte ne radite. Ne, vi ćete činiti sve što možete jer to što uvek činite sve što možete vas čini tako srećnim. Kada činite sve što možete samo zbog toga što u tome uživate, vi radite zbog toga što uživate u tome što radite.
Biti aktivan znači živeti punim životom. Pasivnost znači od­bacivanje života. Biti pasivan znači sedeti ispred televizora sva­koga dana godinu za godinom zbog toga što se plašite da živite i da preuzmete rizik da pokažete svoje pravo lice. Pokazati svoje pravo lice znači stupiti u akciju. Možete imati mnogo ideja u svojoj glavi, ali ono što menja stvari jeste akcija. Bez sprovodenja ideja u delo ne može biti ni manifestacije, ni rezultata, ni nagrade.
...
Biti aktivan znači živeti. To znači preuzeti rizik da krenemo u akciju i ostvarimo svoje sno­ve. To nije isto što i nametati svoj san nekome drugom, jer svako ima pravo da ostvari svoj san.
...
Bog je život. Bog je život u akciji. Najbolji način da kažete „Volim te, Bože", jeste da u svom životu činite sve što možete. Najbolji način da kažete: „Hvala ti, Bože", to je da se okanite prošlosti i da živite u ovom trenutku, upravo ovde i upravo sa­da. Sta god da vam život uzme, dignite ruke od toga. Kada se prepustite i okanite se prošlosti, omogućićete sebi da živite pu­nim plućima u ovom trenutku. Okaniti se prošlosti znači da možete da uživate u snu koji se dešava upravo sada.
....
Pravo da budete srećni je pravo koje ste stekli rođenjem. Ro­đenjem ste stekli i pravo da volite, da uživate i delite s nekim svoju ljubav. Živi ste, zato živite svoj život i uživajte u njemu. Nemojte se opirati tome da vas život prožme, jer vas tako prozima Bog. Samo vaše postojanje dokazuje postojanje Boga. Vaše postojanje dokazuje postojanje života i energije.
Nema potrebe da bilo šta saznajemo ili dokazujemo. Jedno­stavno živeti, rizikovati i uživati u životu, to je sve što je potreb­no. Recite ne kada želite da kažete ne, i da kada želite da kažete da. Imate pravo da budete ono što jeste. Možete biti ono što jeste samo ukoliko činite sve što možete. Kada ne činite sve što možete, poričete sami svoje pravo da budete onakvi kakvi ste. To je seme koje treba istinski da gajite u svojoj svesti. Nije vam neophodno poznavanje dubokih filozofskih koncepata. Nije po­trebno da vas drugi prihvataju. Vi izražavate svoju božansku pri­rodu samim tim što živite i volite sebe i druge. Božanski je reći „Hej, volim te".
....
Nemojte očekivati da ćete uvek biti u stanju da besprekorno koristite reč. Vaše navike su veoma jake i veoma duboko ukorenjene u vašoj svesti. Ali možete dati sve od sebe. Nemojte očekivati da nikada ništa nećete shvatiti lično; samo učinite sve što možete. Nemojte očekivati da više nikada nećete stvoriti ni jednu pretpostavku, ali svakako možete dati sve od sebe.
...
Ako uvek činite sve što možete, uvek iznova i iznova, postaćete majstor transformacija. Ponavljanje vodi ka savršenstvu. Ako uvek činite sve što možete vi ćete postati majstor. Sve što ste ikada naučili, naučili ste ponavljanjem.
....
Delanje je ono što je najvažnije.
Ako budete činili sve što možete u potrazi sa ličnom slo­bodom, u potrazi za ljubavlju prema sebi, otkrićete da je samo pitanje vremena kada ćete pronaći ono za čime tragate. Ovde se ne radi o sanjarenju ili satima provedenim u meditaciji i snovi­ma. Morate biti hrabri i biti pravi čovek. Morate poštovati sebe onakve kakvi jeste, poštujte svoje telo, uživajte u svom telu, volite svoje telo, hranite, čistite i lečite svoje telo. Vežbajte i činite sve ono što vam pomaže da se u svom telu osećate dobro. To je puđa koju činite za svoje telo, i to je komunikacija između vas i Boga.
...
Vaše sopstveno telo predstavlja manifestaciju Boga.
...
Ova četiri sporazuma predstavljaju suštinu majstorstva trans­formacije, jedne od veština Tolteka. Vi ćete transformisati pa­kao i pretvoriti ga u raj. Planetarni san će se transformisati u vaš sopstveni rajski san. Takvo znanje postoji; ono samo čeka da ga vi upotrebite. Četiri sporazuma su tu; vi samo treba da usvojite te sporazume i da poštujete njihovo značenje i snagu.
...
Ako prekršite neki sporazum, sutradan počnite iz početka, i ponovo sledećeg dana. U početku će biti teško, ali svakoga dana biće vam sve lakše i lakše, sve dok jednoga dana ne otkrijete da ste stekil kontrolu nad svojim životom uz pomoć ova četiri spo­razuma. I, iznenadićete se kada vidite koliko se vaš život promenio.
...
Današnji dan predstavlja početak novog sna.
...
Istin­ska sloboda je pitanje ljudskog duha - to znači slobodu da bude­mo onakvi kakvi zaista jesmo.
...
Ko nas zapravo sprečava da budemo slo­bodni? Sprečavamo sami sebe.
Mi više nismo slobodni jer nam Sudija, Žrtva i naš sistem verovanja ne dozvoljavaju da budemo ono što zaista jesmo. Nakon što je jednom naš mozak isprogramiran tako što je u njega ubačen sav taj otpad, mi više nismo srećni.
....
Vreme je da se oslobodite tiranije svoga Sudije tako što ćete promeniti osnove svojih ličnih sporazuma. Vreme je da se oslobodite uloge Žrtve.
...
To su najsrećniji trenuci vašeg života - kada vaše istinsko biće izlazi na površinu, kada ne brinete o prošlosti ili o budućnosti. Vi ste tada kao dete.
....
Problem većine ljudi je taj što prožive čitav život a da nikada ne otkriju da Sudija i Žrtva upravljaju njihovim umom, i zbog toga nemaju šanse da budu slobodni. Prvi korak ka ličnoj slo­bodi je da toga postanemo svesni. Moramo biti svesni da nismo slobodni da bismo postali slobodni. Moramo biti svesni proble­ma da bismo ga mogli rešiti.
Biti svestan problema predstavlja uvek prvi korak zbog toga što, ako nismo svesni, ništa ne možemo da promenimo.
....
Nema razloga da patite. Ako ste svesni možete se pobuniti i reći: „Sad je dosta!" Možete potražiti način da iscelite i transformišete svoj lični san. Planetarni san je samo san. On čak nije ni stvaran. Ako se pozabavite svojim snom i počnete da menjate svoja uverenja, otkrićete da većina uverenja koja su vam stvorila rane i nanela bol nisu čak ni istinita. Otkrićete da ste toliko go­dina patili bez razloga. Zašto? Zato što je sistem verovanja koji je ubačen u vaš mozak zasnovan na lažima.
...
Vaš život je manifestacija vašeg sna; to je svojevrsna umetnost. A ukoliko ne uživate u svom snu, u svako doba možete promeniti svoj život.
...
Postoje tri majstorstva s kojima ljudi mogu postati Tolteci. Prvo je Majstorstvo svesti, to znači da treba da budemo svesni toga kakvi zaista jesmo; -sa svim svojim mogućnostima. Drugo je Majstorstvo transformacije - kako da se promenimo, kako da se oslobodimo pripitomljavanja. Treće je Majstorstvo namere. Namera sa toltečkog stanovišta označava onaj deo života koji omo­gućava transformaciju energije; to je jedno živo biće koje neprimetno objedinjuje svu energiju, ili ono što nazivamo „Bogom". Namera je sam život; to je bezrezervna ljubav. Majstorstvo na­mere je dakle Majstorstvo ljubavi."
...
Oni porede Sudiju, Žrtvu i sistem verovanja sa parazitom koji napada ljud­sku svest. Taj parazit se hrani negativnim emocija­ma koje potiču od straha. Oni zajedno čine jedno živo biće koje se sastoji od psihičke ili emocionalne energije, a ta energija je živa.
...
Naš mozak je fabrika emocija. A već smo rekli da je glavna funkcija mozga da sanja. Tolteci veruju da taj parazit - Sudija, Žrtva i sistem verovanja - ima kon­trolu nad vašim umom; on kontroliše vaš lični san. Parazit sanja kroz vaš um i živi svoj život kroz vaše telo. On preživljava samo zahvaljujući emocijama koje potiču od straha i hrani se drama­ma i patnjom.
...
Ako ne dajemo parazitu hranu, on će umreti od gladi. Da bismo to uči­nili, moramo imati kontrolu nad svojim emocijama, moramo se uzdržavati od dohranjivanja emocija koje potiču od straha.
...
Sledeći korak, dakle, sastoji se u tome što ćete postati svesni svih samosputavajućih verovanja zasnovanih na strahu, koja vas čine nesrećnim. Napravićete pregled svega onoga u šta verujete, svih svojih sporazuma, i tokom tog procesa ćete započeti trans­formaciju.
....
Naš planetarni san je disfunkcionalan, a ljudi su mentalno oboleli od bolesti koja se zove strah. Simptomi ove bolesti su sve emocije koje ljudima nanose bol: bes, mržnja, tuga, zavist, osećanje da smo napušteni i iznevereni. Kada strah postane i suviše jak, naš razum počinje da popušta, i to nazivamo mentalnom bolešću. Psihotično ponašanje se javlja onda kada smo toliko zaplašeni a rane toliko bolne, da nam se čini da je bolje da pre­kinemo kontakt sa spoljašnjim svetom. Ako svoje duševno stanje shvatimo kao stanje bolesti, otkrićemo da postoji lek. Ne moramo više da patimo. Najpre treba posegnuti za istinom da bismo otvorili svoje emocionalne rane, izvadili otrov, i u potpunosti zalečili rane. Kako ćemo to učiniti? Moramo oprostiti onima za koje znamo da su nam naneli zlo, ne zbog toga što oni zaslužuju da im mi oprostimo, već zato što toliko volimo sebe da ne želimo i dalje da nastavimo da plaćamo zbog te nepravde.
Oproštaj je jedini put ka izlečenju. Možemo odlučiti da opro­stimo iz želje da pomognemo sebi.
...
Pre svega, moramo oprostiti svojim roditeljima, svojoj braći, sestrama, svojim prijateljima, i Bogu. Kada jednom oprostite Bogu, onda konačno možete da oprostite i sebi. Kada jednom oprostite sebi, više nećete odbacivati sebe. Počećete da prihvatate sebe, i vaša ljubav prema sebi postaće tako jaka da ćete ko­načno prihvatiti sebe onakve kakvi ste. To je početak ljudske slobode. Suština je u opraštanju.
Znaćete da ste nekome oprostili kada ga budete videli a pri tome ne budete doživljavali emotivnu reakciju. Kada čujete ime te osobe nećete reagovati emotivno. Kada neko dotakne ono što je nekada bila rana a vi više ne budete osećali bol, tada ćete znati da ste zaista oprostili.
...
Moramo naučiti da kontrolišemo emo­cije tako da imamo dovoljno lične snage da promenimo svoje sporazume zasnovane na strahu, izvučemo se iz pakla i stvorimo svoj sopstveni raj.
...
Ratnik ima kontrolu. Ne kontrolu nad drugim ljudskim bi­ćima, već kontrolu nad svojim emocijama, kontrolu nad samim sobom. Velika razlika između ratnika i žrtve jeste u tome što žrt­va potiskuje, a ratnik se uzdržava. Žrtve potiskuju emocije zato što se plaše da ih iskažu, plaše se da kažu ono što zaista žele da kažu. Uzdržavanje nije isto što i potiskivanje. Uzdržavati se zna­či obuzdavati emocije i izražavati ih u pravom trenutku, ni ranije, ni kasnije. Zato su ratnici besprekorni. Oni imaju potpunu kontrolu nad svojim emocijama a samim tim i nad celokupnim svojim ponašanjem.
...
iskoristimo svaki trenutak da budemo srećni, da radimo ono u čemu zaista uživamo. Ako imamo samo još nedelju dana života, hajde da uživamo u životu.
....
Anđeo smrti nas može naučiti da živimo svakoga dana kao da je to poslednji dan našeg života, kao da možda nećemo dočekati sutrašnji dan. Možemo početi svaki dan rečima: „Budan sam, vidim sunce, pokazaću svoju zahvalnost suncu, svemu i svako­me, jer sam još uvek živ. Imam još jedan dan na raspolaganju da budem ono što jesam."
Tako ja gledam na život, to je ono čemu me je anđeo smrti naučio - da budem potpuno iskren, da znam da ničega ne treba da se plašim. I naravno, da volim ljude oko sebe jer ovo je mož­da poslednji dan u kome mogu da vam kažem koliko vas volim.
...
Doživeti vaskrsenje znači ustati iz mrtvih, biti živ, ponovo biti ono što jeste. Vaskrsnuti znači ponovo biti kao dete - biti neo­buzdan, divlji i slobodan, ali sa jednom razlikom. Razlika je u tome što sada imamo slobodu mudrosti umesto slobode nevi­nosti. U stanju smo da razbijemo svoju pripitomljenost, da po­novo postanemo slobodni, i da iscelimo svoju svest.
...
Parazit želi da sa sobom nosimo prošlost koja nam ote­žava život u sadašnjosti. Ako pokušavamo da živimo u prošlosti, kako možemo da uživamo u sadašnjosti? Dok sanjamo o bu­dućnosti, zašto bismo morali da nosimo teret prošlosti? Kada ćemo živeti u sadašnjosti?
------
Iz knjige izabrala Jelisaveta