Osnovna lekcija u veštini življenja, koju svako od nas mora da nauči, jeste da uradimo sve što se od nas traži u svakoj situaciji, a da pri tom to ne postane uloga s kojom se identifikujemo.
Postajemo najmoćniji u svemu što radimo ako se delanje izvršava radi samog delanja, a ne kao način na koji ćemo zaštititi svoj zamišljeni identitet, ojačati ga ili mu se prilagoditi. Svaka uloga predstavlja fiktivni doživljaj o sopstvenom „ja", i kroz nju sve postaje lično i stoga pokvareno i izopačeno tvorevinom uma „malo ja" i bilo kojom drugom ulogom koju tumači.
...
Kada ne tumačite uloge, to znači da ne postoji „ja" (ego) u tome šta radite. Ne postoji sekundarna, agenda: sopstvena zaštita ili jačanje. Kao rezultat toga, vaši postupci imaju daleko veću moć. Potpuno ste skoncentrisani na situaciju. Postajete jedno s njom. Ne pokušavate da budete neko drugi. Najsnažniji ste i najefikasniji kada ste svoji u celosti.
Ali nemojte da pokušavate da budete svoji. To je još jedna uloga. Zove se „prirodno i spontano ja". Čim pokušate da budete jedno ili drugo, tumačite uloge. „Budite svoji" je dobar savet, ali može i da navede na pogrešan put. Um će se umetati i reći: „Da vidimo kako mogu da budem svoj". Potom će razviti određenu vrstu strategije pod nazivom „Kako da budem svoj". To je još jedna uloga. „Kako da budem svoj?" je zapravo pogrešno pitanje. Podrazumeva da morate da učinite nešto kako biste bili svoji. Ali to „kako" ne može se ovde primeniti jer ste vi već svoji. Samo prestanite da dodajete nepotrebni teret na ono što ste. „Ali ja ne znam ko sam. Ja ne znam šta znači biti svoj." Ako možete da prihvatite da ne znate ko ste, vi ste, zapravo, ono što je ostalo - Biće iza ljudskog, polje čistih mogućnosti umesto nečega što je već definisano.
Prestanite s pokušajima da definišete sebe, i sebi i ostalima. Nećete umreti. Oživećete. I ne brinite zbog toga kako vas drugi definišu. Time što vas definišu, ograničavaju sebe, te je to niihov problem. Kada god dolazite u kontakt s drugim ljudima, nemojte da se iskazujete kroz funkciju ili ulogu, nego kao polje svesnog Postojanja.
Zašto ego tumači uloge? Zbog jedne neosnovane pretpostavke, jedne fundamentalne greške, jedne nesvesne misli. Ta misao glasi: „Ja nisam dovoljan." Druge nesvesne misli slede za njom: „Moram da tumačim ulogu kako bih dobio ono što mi je potrebno da bih bio ispunjen. Moram da dobijem više da bih i sam bio više." Ali vi ne možete biti više od toga što jeste, jer iznad vašeg fizičkog i psihološkog oblika, vi ste jedno sa Životom, jedno s Bićem. Po pitanju oblika vi ćete uvek biti inferiorni u odnosu na jedne, i superiorni u odnosu na druge. Po pitanju vaše suštine, niste niti inferiorni niti superiorni u odnosu na druge.
Istinsko samopoštovanje i istinska poniznost nastaju iz te spoznaje.
U očima ega, samopoštovanje i poniznost su kontradiktorni.
Istina je da su oni jedno te isto.
Iz knjige izabrala Jelisaveta