22. август 2012.

Poreklo bola/bolesti - Barbara Ann Brennan





Najveći deo bolesti je rezultat blokiranja prirodnog protoka stvaralačke energije pojedinca. Proces izlečenja jeste proces oslobađanja naše stvaralačke snage.

Zbog čega blokiramo svoju stvaralačku energiju ?

Prolazeći kroz bolna iskustva koja nam donosi život, automatski nastojimo da ne osećamo bol. Činili smo to još kao deca. Prosto odsecamo fizički bol tako što povlačimo svest iz povređenog dela tela. Odsecamo psihičku i emocionalnu patnju tako što napinjemo mišiće i potiskujemo je u podsvest. Da bismo je i održali u podsvesti (ponekad i na samom pragu svesti) stvaramo u svom životu najrazličitije situacije koje nam odvraćaju pažnju od nje. Trudimo se da stalno budemo jako zauzeti i postajemo radoholičari. Ili odemo u sasvim suprotnom pravcu, u blaženstvo "glave na otavi". Mnogi postanu zavisni od droga, cigareta, čokolade ili alkohola. Mnogi od nas postanu zavisni od nastojanja da dostignu perfekciju, da budu najbolji ili najgori. Projektujemo svoje probleme na nekog drugog i počnemo da brinemo o njemu, umesto da se bacimo na rešavanje sopstvenih problema. Da ne bismo osećali bol, pogrešno usmeravamo ili potiskujemo velike količine energije, a time i ono što jesmo, i ono što trenutno osećamo. Čini nam se da je to delotvorno, čini nam se da možemo da se izvučemo ako ne osećamo ili ako potiskujemo sebe, ali to tako ne ide. Cena je ogromna, ali mi čak poričemo da ona uopšte postoji. Cena je naš život.

Čini nam se da bol možemo da zaustavimo samo tako što ćemo da zaustavimo protok energije koja u sebi sadrži taj bol. Postoje specifični energetski tokovi koji sadrže fizičke, emocionalne i psihičke bolove. Na nesreću, ti energetald tokovi u sebi nose i sve drugo. Bol je samo deo njihove sadržine. Kada zaustavimo negativna iskustva kao što su bol, bes, ili stlrah od bilo kakve negativne situacije, istovremeno zaustavljamo i ona pozitivna iskustva, uključujuć i njihove fizičke, emocionalne i psihičke aspekte.

Moguće da nismo ni svesni odvijanja ovog procesa jer, kada zađemo u svoje razumne godine, on je već prerastao u naviku. Podižemo zidove oko svojih rana. Na taj način podižemo zid i oko svoje veze s dubljim središnjim jezgrom. Budući da stvaralački proces dolazi iz tog stvaralačkog jezgra u nama, znači da smo i oko njega podigli zid. Doslovno smo, znači, zazidali svoju suštinu i odvojili je od svoje svesti i svog spoljašnjeg života.

Zamrznuti psihičko-vremenski konglomerati

Potisnuti bol često nastaje u vrlo ranom detinjstvu, a u mnogo slučajeva se to dešava čak pre rođenja, još u materici. Od tada, svaki put kad smo zaustavili protok energije u nekom bolnom događaju, zapravo smo zamrznuli taj događaj u energiji i vremenu. To je ono što nazivamo blokom u našem auričnom polju. Pošto je aurično polje sastavljeno od energije/svesti, blok je zamrznuta energija/svest. Deo naše psihe koji je povezan s tim događajem talkođe se zamrzao onog časa kad smo zaustavili bol. Taj deo naše psihe ostaje zamrznut sve dok ga ne otkravimo. On ne postaje zreliji zajedno s nama. Ako se to "nešto" desilo kada smo bili jednogodišnjaci, taj deo naše psihe je još uvek star samo jednu godinu. Probuđen, nastaviće da bude i pondaša se kao jednogodišnjak. Neće sazreti sve dok ne bude isceljen, a isceliće se samo uz pomoć dovoljne količine energije koja će izazvati otapanje i započeti proces sazrevanja.
Puni smo takvih vremenskih blokova energija/svest. Koliko vremena se, u toku bilo kog dana, neko ljudsko biće ponaša u skladu sa svojim zrelim (odraslim) godinama? Malo. Neprestano stupmno u interakcije s drugima iz različitih zamrznutih psihičko-vremenskih blokova. Tokom bilo koje intenzivne interakcije, svaka osoba može u jednom trenutku da reaguje iz svoje odrasle unutrašnjosti, a već sleclećeg može da se prebaci na aspekt deteta povređenog u odrađenom dobu. To konstantno prebacivanje iz jednog u drugi aspekt unutrašnje svesti i jeste ono što komunikaciju čini tako teškom.

Snažan aspekt takvih blokova zamrznutog psihičkog vremena jeste to što se oni objedinjavaju i sačinjavaju konglomerate. Tako recimo, enerigija može da potiče od osećanja napuštenosti.
Bez obzira na to koliki stepen napuštenosti se osobi desi kasnije u životu, nju će pogađati istom razornom snagom kao i prvi put.

Iz takvih dubokih trauma, mi formiramo vizualizovani zahljučak. Vizllelizovani zaključak je zasnovan na iskustvu - u ovom primeru iskustvu proisteklom iz napuštenosti. Zasnovan je na dečijoj logici koja kaže: "Ako volim, biću napušten". Ovakvim vizualizovanim zaiključkom bivaju potom obojene sve slične situacije. Osoba, očigledno, nije svesna da ima takvo mišljenje. Umesto toga, ono je nesvesno ukopano mišljenje u njegovom sistemu uverenja i on ga kao takvo nosi kroz život.
….
Kada mu sa bilo šta slično desi kasnije u životu, njegova će reakcija poticati sa stanovišta vizualizovanog zaključka pre nego sa stanovišta stvarne situacije. Ovo izaziva najrazličitije vrste emocionalnih reakcija koje su preterane u odnosu na datu situaciju.

Naši vizualizovani zaključci pokreču naše lično ponašanje, koje zapravo ima tendenciju da ponovo stvara traume slične početnima. Tako bi, na primer, ova osoba imala veliki udeo u situaciji kada ga, recimo, napušta partner ili prijatelj. Njeni postupci, zasnovani na nesvesnim negativnim očekivanjima, pomogli bi u postavci cele situacije (moguće je da će previše tražiti od partnera, kako bi joj dokazao svoju ljubav, ili ga čak optužiti da planira da je ostavi). To njeno nesvesno ponašanje će isprovocirati i praktično i oterati partnera. Onaj stvarni, dublji problem jeste da je ona, tretirajući sebe kao nekog ko zaslužuje da bude napušten, zapravo napustila samu sebe.

Ne bi nikada trebalo da potcenjujemo moć vizualizovanih zaključaka. U pronalaženju tih sila zaklopanih u nama leži ključ procesa transformacije do zdravlja i sreće. U nama ima mnogo takvih slika oko kojih se okupljaju naši zamrznuti psihičko-vremenski konglomerati. Svi mi moramo štošta da objasnimo sebi.

Ti blokovi se gomilaju... Svaki manji segment zamrznutog psihičko-vremenskog konglomerata sastavljen je od energije/svesti koja je bila zamrznuta tokom određenog iskustva iz prošlosti. Ali, slična iskustva su direktno povezana, bez obzira na to koliko ih vremena deli.

Kroz isceliteljski postupak, oslobađa se jedan mali zamrznuti blok psihičkog vremena. Povećana energija koja se time oslobađa u aurično polje za uzvrat počinje da oslobađa ostale male segmente vremenskog konglomerata zato što je reč o sličnoj energiji.

Kada se jednom oslobode ti delovi ljudske psihe koji nisu sazrevali zajedno s ostatkom ličnosti, oni započinju proces naglog sazrevanja. Taj proces može da potraje od nekoliko minuta do nekoliko godina, u zavisnosti od toga koliko je duboka, jaka i prožimajuća bila zamrznuta energija/svest.

Jednakomernim integrisanjem ovih energija i njihovim ponovnim uključivanjem u kreativni proces života pojedinca, dolazi do mnogih životnih promena. Život počinje ponovo da se izgrađuje iz nove svesti, koja je sada aktivni deo stvaralačkog procesa. Navedena osoba neće više napuštati sebe, u nesvesnom nastojanju da nađe nekog ko će brinuti o njoj. Umesto toga, živaće u skladu sa sobom, jer sada veruje da je vredna nečijeg društva i da može da ostvari vezu, odnosno prijateljstvo. Razvivši taj novi odnos sa samim sobom, privući će partnera koji u sebi ne nosi energiju napuštenosti. 

Prošlli životi su takođe deo naših zamrznutih psihičko-vr'emenskih konglomerata, Oni se takođe međusobno privlače i povezuju na osnovu slične energije. Nisu razdvojeni vremenom, tako da su direktno povezani s događajima u ovom i ostalim životima. Da bi se prodrlo u zamrznuti događaj iz prošlog života, potrebno je nešto više energije, budući da se on tamo nalazi duže vremena i više ga ruševina prekriva, ali tokom isceliteljskih seansi to može da se postigne. Dešava se automatski, onda kad je osoba spremna. Traume iz prošlog života se uvek nalaze u korenu sadašnjih problema koji se teško rešavaju, Kada se traume iz ovog života do izvesne mere probude uz pomoć lečenja, trauma iz prošlog života, koja je zakopana ispod njih, izranja na površinu kako bi i ona bila uklonjena. Ovaj vid isceliteljskog delovanja je vrlo delotvoran u preobražavanju života klijenta, ali i njegovog ili njenog fizičkog stanja. Kao rezultat oslobađanja trauma iz prošlog života, uvek dolazi do velikih životnih promena.

Vaša prva rana

Poreklo bola, iz moje perspektive, vuče još dublji koren nego blokirana energija ličnog bola ili fenomen zvan prošli životi. On proističe iz verovanja da je svako od nas jedinka za sebe, odvojena od svih drugih i odvojena od Boga. Mnogi od nas veruju da, ako hoće da budu samosvojne ličnosti, moraju da budu jedinke za sebe. Rezultat toga je da se odvajamo od svega, uključujući tu i sopstvene porodice, prijatelje, grupe, nacije i planetu. Ovo verovanje u odvajanje doživljava se kao strah, a iz straha se rađaju sva ostala negativna osećanja. Kada stvorimo ta negativna osećanja, od njih se takođe odvajamo. Proces odvajanja se nastavlja, stvarajući sve više patnje i privida, sve dok se ta petlja negativne povratne veze ne razreši ili preusmeri usled rada na ličnosti... Ključ svega su ljubav i povezanost sa svime što nas okružuje.

Ljubav je doživljaj povezanosti s Bogom i svime što postoji. Bog je svuda i u svemu. Bog je nad nama, ispod nas, svugde oko nas i u nama. Božanska iskra njegova je jedinstveno individualna u svakome od nas. Doživljavamo je kao svoje unutralinje vrelo, kao jezgro svoga bića. Što smo više povezani s Bogom izvan sebe, više smo povezani s Bogom u nama i više ispoljavomo njegovu individualnost. Povezani s univerzalnim Bogom i individualnim Bogom u sebi, potpuno smo sigurni i slobodni. 
-----
 Iz knjige izabrala Jelisaveta

(Hvala što pri kopiranju teksta navodite ovaj link)