24. јануар 2019.

Tanja - iskustvo nakon tretmana na daljinu



Zelim da podelim iskustva posle tretmana isceljenja koji su radjeni na daljinu i moram priznati da sam razmisljala pre tretmana kako cu ja to osetiti i da li stvarno deluju tretmani koji su tako radjeni. 

A razlozi zasto sam se odlucila na tretmane su brojni. Nedostatak volje da zavrsim zapoceto, stalno odlaganje stvari, depresija koja se javljala povremeno, izlivi besa, nagle promene raspolozenja, sitnice su mogle lako da me iznerviraju. Jednom recju trebalo mi je mentalno ciscenje. Sto se tice zdravstvenih problema, jedino problemi sa mokracnom besikom posle porodjaja i ponekad bolovi u kicmi kao posledica dugog sedenja i fizicke neaktivnost.

U toku tretmana sam osetila senzacije i bolove na mestima gde sam imala probleme, cak i povrede iz derinjstva na koje sam zaboravila. Bilo je tu svetlosti koja se javljala i menjala boju i telo mi je bilo tesko, nisam mogla da pomerim ruke, noge i to stanje je bilo prijatno, kao da sila zemljine teze deluje jace. 

Posle tretmana sam se osecala raspolozenije. U mom okruzenju sve je bilo isto, ali ja sam bila drugacija, rasterecenija i raspolozenija. Neki ljudi su se udaljili sami iz okruzenja, a neki koji su bili prisutni su postali iskreniji i neka poznanstva su presla u prijateljstva. Problemi sa besikom su prestali, toliko suptilno i brzo da ja od obaveza nisam ni primetila. Sto se tice obaveza, znale su da me paralisu i stvore osecaj nelagodnosti da li cu ja to uspeti i zavrsiti, a sada sam im pristupala sa radoscu i bez opterecenja i osecaja krivice sto ranije nisam zavrsila. Radost se javila i spokoj da ce se sve zapoceto zavrsiti. 
 
Tretmane isceljenja preporucujem svima, jer je to stvar ciscenja losih emocija i svega sto se dugo talozilo u vama i Jelisavetu kao prakticara, jer njena blagost, razumevanje i toplina reci vam dodatno daju vetar u ledja.

Još neka iskustva nakon tretmana možete pogledati klikom na Iskustva nakon tretmana a nakon licne rekonekcije klikom na Iskustva nakon licne rekonekcije

10. октобар 2018.

Srećna, zadovoljna, voljena - iskustvo nakon Lične Rekonekcije


Draga moja imenjakinjo, obe znamo da slucajnosti ne postoje i da smo se srele bas kad treba. Rekonekcija mi je zivot promenila! Doslovno! Sada se kockice slazu jedna za drugom, polako. Ja sam druga zena! Ne znam sta znaci povisiti ton. „Probleme“ resavam sa mnogo manje stresa i to jako kratko traje. Inspirisana, motivisana, radim sad nesto sto sam ceo zivot zelela i radujem se kad ce to ugledati svetlost dana (javicu ti prvoj). Moji odnosi sa roditeljima – divni.  Sa okruzenjem  isto. Rekla sam ti da lakse donosim odluke i resavsm situacije. Kakva lepa jutarnja budjena imam. Probudim se sa osmehom i kao da tih par sekundi stane vreme. Ovde i sad. Svesna. Znam da je ovo tek pocetak.
 
Ako je neko obeležio proslu godinu u mom zivotu, onda si to ti, bolje reci rekonekcija. Prosla godina  je bila godina puna odluka. Jedna i prva od njih je bila, rekonekcija. Sada je malo vise od godinu i po dana od kada sam uradila licnu rekonekciju i više nista nije niti će biti isto. Sve je bolje! Prepoznam nekad stare programe, „žuljaju“ i nije da mi to prija, ali ih prihvatim jer „i to sam ja“. Toliko sam napredovala u tom nekom radu na sebi da se, zaista, divim sama sebi. Smirena, stalozena, srecna i bez one euforije, puna ideja, planova koji su u procesu ostvatenja, kreativna. Definitivno neki ljudi izadju iz zivota a neki udju samo sa zadatkom da naucim lekciju i odu. Promenilo mi se dosta okruzenje. Sve vise ljudi koji su puni ideja, planova, sve vise uspesnih ljudi i ljudi koji su pozitivni, i od kad ne pusim sve vise nepusaca oko mene. Kraj prosle i pocetak ove godine, na moju sreću, nemaju dodirnih tacaka. Sad shvatam tj. vidim da 2016-ta nije bila kakva je bila, ja sad ne bhi znala koliko je bila dobra 2017-ta i koliko su obe zasluzne za 2018-tu, a 2018-ta je godina postavljanja temelja za 2019, 2020-tu pa nadalje. Sve cu te na vreme informusati. Šta god ja da napisem malo je da se opise ova lepota koju mi je rekonekcija donela. Verujem da cu jednom moci, isto kao ti, da pomognem ljudima da ulepsaju svoj zivot. Posle rekonekcije sve je isto, a nista isto nije! Sve je bolje i bolje! Ja sam na ovom putu nesto spoznala a nesto cu tek spoznati jer ovom putu nema kraja, ovo je stil zivota. Postujem dane pre rekonekcije jer pola mog zivota je tu. Da nije bilo tih godina da u jednom trenutku saznam koliko sam slaba, ranjiva i koliko sam malo od zivota uzela, sad ne bih znala koliko sam jaka, koliko sretna sto sam udahnula zivot. Bilo je na putu promene u ovih godinu dana i „bolnih“ (bolje reci  neprijatnih trenutaka). Moguce je da cu kroz zivot raditi neke druge energetske metode, ali rekonekcija je moja ljubav.  Zahvalna tebi, sebi i svemu sto nas je spojilo. Jednom cemo ti i ja stajati zajedno, rame uz rame, (a meni ce to biti velika čast, bas kao sto je i sad to sto te poznajem ) istim povodim na jednoj pozornici i tad cu javno pricati o blagodetima koje mi je rekonekcija donela. Nije daleko taj dan.
Draga, hvalaaaasa ti .


Utorak, 9.oktobar 2018 .godina

Danas je taj dan. Kad moja realnost potvrdjuje ove reci, kada zivim svoju svrhu i kada znam da sam na pravom putu. Od onda do danas dogodilo se puno toga. Zavrsila sam za Life Coach-a i jos neke edukacije na putu usvavrsavanja, a sve to sa puno ljubavi zato sto je to moj poziv a ne posao. Kad jednom udjemo u ovaj svet, tu vise nema stajanja. To je jedna velika riznica znaja i blagodeti koje primenjujemo na sebi i drugima. To je put kojim cu uvek uci. Pre nepunih mesec dana izasla je moja prva knjiga, autobiografski roman “Ptica s jednim krilom”. Ona je zatvorila jedna preteska vrata zivota i tamo, iza njih, ostavila  jednu staru Jelisavetu, a otvorila  vrata jedne lepe buducnosti i sa njima jednu sasvim drugaciju Jelisavetu, srecnu, zadovoljnu i voljenu zenu. Ja ovo znam, osecam, zivim. Rekonekcija mi je promenila zivot, otvorila put. Svaki je put sad za mene dobar. Ja sad biram samo koji je od svih dobrih puteva za mene najbolji u tom trenutku. Rekonekcija me je vratila sebi, onom mom unutrasnjem ja. Posle dugo godina opet stvari radim po osecaju, intuitivno i to je jedino nepogresivo i pravo za mene. Zivim sad i ovde.

Do nekog sledeceg pisanja a pisacu ti sigurno, jer put je dug a zdravlja, vere i ljubavi imam. Hvala ti na svemu sto pruzas. Hvala ti sto postojis.

Jelisaveta Prodanov, Valjevo

Još neki klijenti su bili voljni da podele svoja iskustva nakon Lične Rekonekcije i njih možete pogledati na
Iskustva nakon Lične Rekonekcije 

03. март 2018.

Ja se osećam sve bolje i bolje


Divna Jelisaveta,
cesto mislim na tebe a nikako da ti pisem. Eto, proslo je nesto vise od mesec dana od naseg rada i ja se osecam sve bolje i bolje!!!



Od one tezine s pocetka mog preseljenja, osecaja nesigurnosti, nostalgije, neizvesnosti do jakog entuzijazma, unutrasnje snage, volje, zelje… sve vise se vide dobrobiti mog odlaska i sve vise se otvaraju putevi za mene. Upoznajem nove ljude, povezujem se sa njima, imam najrazlicitija iskustva od muzickih do spiritualnih, zanimljivih saradnji, razmena… bas nekako puno i sadrzajno.  

Osecam se kao da opet disem i zivim… i verujem!!! celim bicem.
Mislim da je u svemu tome u mnogome pomogli tvoji tretmani…
I da, bas su se pojavile neke situacije i okolnosti kada sam trebala da odlucim da li cu to nesto staro ili cu ipak neki drugaciji i novi put izabrati  bas kako si mi rekla…


Nasla si mi se kad mi je bas bilo potrebno… i mnogo si mi pomogla. 


Hvala ti!!! Hvala ti…. Nevena Nikolic


Još neka iskustva nakon rekonektivnih tretmana možete pogledati klikom na Tretmani iskustva

05. октобар 2017.

Mir u dusi i radost u srcu

Od zadnjeg puta kada sam Vam pisala o procesu „ciscenja“, vise se nije ponavljalo, ali na puno drugih polja mog zivot promene su fascinantne nakon ona tri rekonektivna tretmana. 

Rec BRIGA ne postoji vise u mom vokabularu. Naravno da zivot tece dalje, naravno da se pojavljuju situacije koje nisu uvek „slavlje i fanfare“, ali ja ih sada docekujem sa neverovatnom lakoćom i „u hodu“ resavam. Situacije koje su ranije izazivale moj uzas i strah, sada su prosto nesto sto je deo mog zivota, ne plase me i ne ranjavaju, samo „prodju“ pored mene…

Ne znam da li je to moguce, ali odjednom se sve počelo pokazivati u novom svetlu, i ljudi, prijateljstva, moji odnosi sa ljudima… kao kad izbrusite dijamant, pa on bljesne svim svojim sjajem, a necistoca ostane sa strane, vidljiva…

Konacno sam u stanju da osetim radost, srecu, ljubav, u punom sjaju.

Moguce da ovo moje pisanje zvuci nestvarno, poput neke bajke, ali ja Vam pisem direktno iz srca. Ovo je bilo bas TO za cim tragam godinama. Mir u dusi i radost u srcu.

Verujem da ce nailaziti faze, kada ce se „ciscenja“ pojavljivati opet, ali sada znam da su ona tu za moje najvise dobro i prigrlicu ih sa radoscu, a ne vise sa strahom i otporom.

Kad bih voljenim osobama zelela nesto da poklonim, nesto vredno i trajno, poklonila bih im tretmane kod Vas. Definitivno menjaju zivot za deset stepenika na bolje. Vracaju nas samima sebi i nasoj sustini. Na nas put.

Biljana Dujkovic (tretmani radjeni na daljinu)

Jos neka iskustva mozete pogledati klikom na
Tretmani isceljivanja - iskustva 

28. мај 2016.

Prepreka više nema, a da ne znam da objasnim gde su nestale


Tretman isceljivanja rekonekcijom mi je rađen dva puta u razmaku od 8 dana. U toku samog tretmana nisam osetila nikakvu senzaciju, osim čudno brz protok vremena – oba puta mi nije bilo jasno kako je tako brzo prošlo 45 minuta a znamo da, ako budni ležite 45 minuta i ako se ništa „zanimljivo“ ne dešava – a meni svakako nije – bude vam dosadno ili nešto slično. Ja sam imala osećaj da je sve trajalo par minuta. 

Međutim, najbolje stvari su se desile kasnije, a i dalje se dešavaju.

Od prvog tretmana ja drugačije gledam na svoje odnose s ljudima, stavove prema stvarima i interesovanjima u životu. Fascinantno je  kako sam presložila životne prioritete, kao stari ormar što se preslaže i provetrava: stvari koje su mi se do sada činile jako važne, prepreke koje su bile nepremostive, ljudi koji su bili nezamenljivi – sve se promenilo. Problematicne situacije neke koje su postojale dugo same su se „raspetljale“ jer meni vise nije bio vazan ovaj ili onaj njihov aspekt.  Nekim ljudima sam rekla da mogu da idu ako hoće a da ni trepnula nisam (ostali su, naravno – uvek ostanu kad znaju da bez njih možete), prepreka više nema a ne znam da objasnim gde su nestale.  Vidim stvari koje su mi bile ispred nosa, a nisam ih primećivala. Ako se i iznerviram, „vratim“ se u normalu za manje od nekoliko minuta i nijedna negativna emocije me ne „drži“ dugo. Valjda zbog onih prioriteta s početka pasusa . Kao da imam zaštitni „premaz“ od sopstvenih misli i vrednosnih stavova koji sprečava da se svašta na mene „lepi“.

A rekla sam sebi pre svega ovoga: „… zvuči čudno ta rekonekcija – hajde da zamislim da sam izgubila te pare u prevozu i da vidim šta će da se dešava…“

J.M. – tretmani rađeni na daljinu

Poslato oko dva meseca nakon tretmana.

29. март 2016.

Rekonekcija - snaga ljubavi

(nisam imala srca da ovo skratim; tretmani su rađeni na daljinu) 

Ne mislim da sam imala loše djetinjstvo, naprotiv. Odrastala sam na predivnim mjestima, okružena ljubavlju, prijateljstvima, suncem. Ono što mi je nedostajalo je razumijevanje, ali ne krivim ja tu nikog, ja sam bila dijete koje je bilo teško razumjeti. Pogotovo generaciji mojih roditelja. Tako da sam u tim ranim danima puno plakala, i puno puta ponovila: „mene niko ne razumije“. Bila sam sve u rasponu od hiperaktivnog i neposlušnog djeteta, do trenutaka kad sam satima mogla sjediti ispod stola i igrati se šarama na tepihu. Nešto sam htjela, a nisam znala šta. Tražila sam, nije da nisam. Svaki put kad bi me uhvatio napad plača, navirala mi je ista rečenica: Hoću kući! Kad bi me pitali gdje to, rekla bih: Ne znam. Iskreno, mislila sam da je sve to dio odrastanja, i da se svima dešavaju stvari kao i meni. Pravila sam se da ne primjećujem moje burne i koloritne snove sa porukom, moje telepatske koverzacije, drage ljude koji su me i poslije smrti posjećivali, znakove, poruke. Toga je već bilo u mojoj porodici, pa sam to sve podvela pod naslijeđe. Kao i preosjetljivost na mirise i naročito, zvukove. Ponekad se šalim da jedva čekam starost da ogluvim, da se odmorim.

Da, naravno, kao i većina moje generacije, čitala sam. Mnogo. Svega, pa i duhovne i ezoterijske literature. Ja oduvjek imam širi pogled na stvari, ali sam naučila da nije baš pametno ulaziti u rasprave o tome. Dvaput sam bila klinički mrtva, i još nekoliko puta se izvukla samim Božjim čudom. Osjetila sam Njegovo prisustvo, ne moram vjerovati – znam. Ali ljudi ne vole pričati o tome. Barem ne ozbiljno. A meni je to vrlo ozbiljno.

Znala sam tajni ključ za zakon privlačenja. Radi tek onda kad daš sve od sebe, kad pokažeš iskrenu namjeru. A namjera je djelovanje. Znala sam i za snagu opraštanja i snagu ljubavi. A najviše sam poštovala sposobnost da se da sloboda i da se voli bez vezivanja. Ali ja ne mogu pričati o svemu tome, jer se te stvari teško prenose u riječi.

A onda se desilo da neće. Prvi put u životu, ja hoću i dajem sve od sebe, ono neće. Možda bih i sad ležala i grčevito se molila i pitala zašto, da se nisam sjetila nečega: ako neće, možda se previše trudiš – pusti. Puno sam puta puštala, i bivala nagrađena. Ovaj put sam se osjetila naopakom. Bila sam fizički i emotivno jaka, ali slaba duhom. Spolja mirna, a u meni milion nategnutih opruga. Ne mogu da pustim, sva sam ta želja, zgrčila sam je u sred stomaka. Prvi put sam osjetila da ovo neću moći riješiti sama.

Istovremeno, ili paralelno sa tim, pojavljuju se ljudi, uglavnom ljekari (?) koji mi pričaju o neobičnim stvarima i snazi duha, a zatim počinje da me progoni riječ „rekonekcija“ . Imam osjećaj da je svaki dan negdje vidim ili pročitam po nekoliko puta. Moja koleginica sa studija, naša Cica iz Valjeva, radi to, i često sam čitala njene tekstove i blog, uživala čitajući, ali ni tad se nisam pronašla. Znala sam dakle, duže vrijeme  za rekonektivno isceljivanje (rekoh, načitana sam a bogami i intuitivna), ali nije mi to bilo na spisku. Naprosto, nisam bila bolesna! Isprva nisam obraćala pažnju na riječ koja je iskakala odasvud, jer već dosta znam i o lažnim i umišljenim znakovima i zamkama intuicije. A onda, jedno veče, umjesto jednoj Seki da čestitam rođendan, ja napišem poruku Cici.

Legla sam na leđa i zatvorila oči. Iako mi je Cica rekla da ne moram da se „ukopam“ i da mogu slobodno da promijenim položaj ja sam tako ostala do kraja, jer mi je bilo prijatno, i jer gotovo i da nisam osjećala vlastitu težinu. Već poslije nekoliko minuta osjetila sam laganu toplinu, prvo kroz lijevu ruku. Onda, potpuno neočekivano, kao da mi se nešto lagano spustilo na želudac. Ne kao ruka, više kao da mi je malo mače leglo i prelo na vrh želuca. Kasnije sam ponovo osjećala toplinu, i nešto poput skeniranja cijelog tijela, ali ne pravolinijski, ne u smislu odozgo nadolje i slično, već nekim redom „bez reda“,  ali „mače“ je sve vrijeme bilo tu. Inače, želudac mi jeste najosjetljivija tačka, svaku nervozu prvo tu osjetim, a i smješten mi je nisko i malo izduženog oblika, što bi se narodski reklo „strunjena“ sam . Nakon toga osjetila sam lagano bockanje u predjelu žuči, koja mi je isto presavijena ( ali to ljekari ne smatraju problemom). Očekivala sam nešto oko materice i jajnika, ali toga nije bilo. Očigledno je energija iscjeljenja imala svoj put. Onda je sve postalo intenzivnije. Odjednom sam toplinu osjetila u obe ruke i noge, i bilo je izuzetno prijatno. Imala sam želju da potraje, mislila sam kako bih ovako mogla ležati satima. Pritisak na želudac je prestao, „mače“ je otišlo, što mi je potvrdilo da to nisam umislila. Onda me žignulo u kičmi , i osjetila sam strujanje niz noge, poput poznatog išijalgičnog bola, ali puno blaže, više kao ocrtavanje tog nerva. U jednom momentu osjetila sam lagani pritisak na mjesto s desne strane u grudima, gdje me zaboli i prekine mi se dah kad se jako iznerviram. Zatim se toplina pojavila na licu, i to oko usta, i lokalizovala se na sredini donje usne, gdje sam često imala groznicu kad bi mi pao imunitet. Nakon toga, lagani pritisak na gornju vilicu gdje sam prošle godine imala operaciju vilične i sinusne kosti nakon čega su mi tu ubačena dva implanta na mjestu izvađenih zuba koji su mi godinama pravili probleme. Tu već počinjem da bivam iznenađena. Onda na red dolaze koljena, isto jedna od mojih boljki od planinarenja i skijanja. A onda materica – ipak nije izostavljena! Osjetila sam kao da je nešto obavija i vakuumira, ali nije bilo neprijatno, naprotiv.  Zapravo, sve zajedno sam percipirala kao da mojim tijelom putuje armija malih ljudi koji idu i popravljaju jedno po jedno, nekim samo njima poznatim redoslijedom. Upravo taj redoslijed kojom se toplina pojavljivala ovdje-pa-ondje uvjerio me da ja nisam ta koja to svojom podsviješću priziva. I na kraju, iznenađenje. Unutrašnja vena na lijevoj potkoljenici, koja mi je nekad pravila puno problema, ali me već godinama nije zaboljela, i već sam je bila zaboravila. A onda desno oko. Ovo nisam razumjela, ali vjerujem da je bilo nešto da se popravi i tu. Ono što mi je bilo najinteresantnije je zapravo preciznost tih „čekiranja“ tačaka. Kako su se „javljale“ jedna po jedna, kao na prozivci sa poznatim bolovima, samo manjeg intenziteta.  Toliko toga, a u stvari sam se smatrala potpuno zdravom! To znači da nikad nije da nam baš nije ništa! Nisam imala nikakve nevoljne pokrete ni grčeve, osim što sam u jednom momentu pred očima imala zelenu svijetlu tačku koja se širila i formirala u srce. I tako nekoliko puta.(Inače, moja omiljena boja je plava). Eto, to je poslije prvog tretmana, nestrpljivo čekam naredni, i srećna sam što sam poslušala glas koji me nagovarao da se javim Cici.

Prije nego što opišem drugi tretman, bitno je, možda i najbitnije, pomenuti šta se dešavalo u tri dana između. Ne mogu pričati o zdravstvenim promjenama, jer nisam ni imala smetnji. Osim što me noga uopšte nije zaboljela, ma koliko sjedila, i što nisam imala alergiju na polen, a obično prva prokijam, čim se prva travka pojavi. Međutim, promjene su bile oko mene. Odjednom je sve krenulo „na moju vodenicu“. Od neočekivanog poklona, preko nekih tinjajućih sukoba koji su se razmrsili bez povređenih, pa do prosto upadljivih sinhroniciteta gdje sam dobijala odgovore na pitanja i gdje su mi se otvarala vrata i pojavljivali pravi ljudi na pravom mjestu.  Zatim, potpuno odsustvo bilo kakve loše emocije, kao da sam nesposobna za zavist, ljubomoru, brigu, strah, sve mi je nekako bilo radost, kao da gledam najsvijetlije lice čistog života. E sad, počelo je i proljeće u međuvremenu, ali, počinjala su proljeća i ranije, ali nikad ovako. Međutim, izgleda da me čuda tek očekuju, reče Cica, to je tek početak…

Drugi tretman sam provela takođe ležeći na leđima, jer mi je to najviše prijalo.  Bila sam potpuno pasivna, razmišljala sam o nekim svakodnevnim stvarima, prebirala po glavi nešto iz tog dana. A onda mi je mače opet sjelo u predjelu želuca. Podgojilo se malo za ova dva dana, bilo je malo teže i malo nemirnije. I dok sam očekivala nešto slično kao prvi put, moje se mače počne meškoljiti, i odjednom to više nije mače, i to nije moj želudac, već mali, blagi vulkan iz mog središta. Osjećala sam se potpuno bez težine, kao da lebdim, a da se iz same sredine mene kroz mali vulkan probija iz mene eterična lava koja se širi. Zamišljala sam sebe kao zvijezdu sa mnogo krakova koji su izvirali iz mene. Opet sam vidjela zelenu svjetlost, ali ovaj put se formirala u list, bio je to zapravo list kroz koji je sijalo sunce, onda žuto sunce, pa na kraju sve skupa – maslačak. Bilo je još slika koje kao da su pokušavale da se formiraju ali nisu uspjevale. Ja nisam dodavala nikakav trud, samo sam mirno pratila šta se dešava. Imala sam osjećaj i da sam se iskosila, i mogla sam se zakleti da ležim dijagonalno na krevetu. Ovaj put nisam osjećala nikakve topline niti minijaturne majstore koji su me kuckali po pojedinim organima. Samo lebdenje, trnce i vulkan iz utrobe. Onda mi je disanje postalo plitko, i u nekom čudnom ritmu, kao da pravim kružnice. Čak sam osjetila i pritisak na pluća, ali nisam imala nedostatak kiseonika, jer kao da sam disala cijelim tijelom. I kad se sve smirilo i pomislih da je gotovo, kroz šake mi krenu neobične, nesinhronizovane vibracije, osjećala sam kao da će mi ruka – reći nešto! (Ovi moji opisi izgledaju potpuno ludo, ali to je problem kad riječima svakodnevice pokušaš opisati nešto potpuno novo, pa se jedino možeš pomoći dovoljno približnom metaforom). Na kraju sam se smirila, ali nije mi se ustajalo, jer sam se osjećala kao da sam skulptura od kamena. Tako čvrsta, puna, nepomična. Bez osjećaja težine, samo punoća i nepomičnost. Ljepota.

Između drugog i trećeg tretmana završila sam nekoliko poslova koji su dugo čekali i za koje se nisam mogla nikako natjerati. Odjednom sam dobila poriv da raščišćavam stvari. Takođe, pobacala sam neke starudije. Dobila sam i neke poklone, neočekivano, ali prave stvari, kao da sam birala. Imala sam porivda samo ponavljam: Hvala, hvala!

Treći tretman je bio najmirniji. Gotovo da se ništa nije dešavalo. Za razliku od prva dva kad mi je bilo vruće, ovaj put sam osjetila nešto kao hladan povjetarac preko ruku i nogu, toliko da sam poslije nekoliko minuta podvukla noge pod ćebe koje je tu stajalo. Zatim sam osjetila lagane trnce u rukama i nogama, a potom su mi ruke i noge, a onda i čitavo tijelo postali poput cijevi kojima teče voda. Gotovo da sam mogla čuti grgoljenje. Ponovo sam se osjetila kao da lebdim. Ovog puta nije bilo ništa u gornjem dijelu oko grudi i gornjeg abdomena, već je u fokusu bila moja karlica i materica. Ne bih to nazvala ni bolom ni grčevima, nešto poput onog stezanja i razdvajanja pred porođaj, samo puno puta blaže. I to je trajalo. Kao da su mi se organi presložili. Opet sam disala plitko, a onda mi se činilo da se krećem po spirali. Na kraju se sve smirilo.

Sutradan je došao novac. Iz potpuno neočekivanog izvora. Taman onoliko koliko mi je trebalo da pokrijem minus. Iako me Cica upozorila da bih mogla imati različitih raspoloženja, bila me uhvatila euforija „dobrih stvari“, i mislila sam da će mi sad sve „cvjetati“. Međutim dva dana nakon trećeg tretmana nastupio je „mini pakao“. Odjednom su isplivali moji demoni, teške emocije za koje sam mislila da sam ih se oslobodila. Nikad nismo toliko jaki (srećom ni toliko slabi) koliko mislimo. Pa noć puna burnih snova. Pa depresivan dan, kad se više nisam mogla boriti nego sam se pustila. Onda noć čvrstog sna, i jutro u kom sam se probudila kao spašeni brodolomac izbačen na pješčanu plažu, na kojoj ništa nije ukazivalo na prethodnu oluju.

Danas sam dobro, i sa radošću očekujem sve promjene. Volim promjene, makar bile i teške. I inače sam puna ljubavi, ali ova sad je drugačija. Slobodnija. Još se borim sa egom, i to će potrajati, jer tek sad dobro vidim u kakve se sve forme maskira. Problem mi malo predstavljaju pojačani zvukovi i mirisi, ali to je moja stara boljka. Osjećam nešto novo, osjećam da se vraćam kući… ma gdje to bilo. Osjećam zahvalnost. A moja želja: i dalje je najveća, i životna, i ako je dobra za mene – ostvariće se. Bitno je da nije više čvor koji sam vezala u utrobi, već svjetlosna sfera od čiste ljubavi.

sa Nedinog bloga www.oblacima.com

14. јануар 2016.

Pokrenulo se u smeru isceljenja - iskustvo nakon rekonektivnih tretmana na daljinu

 


Hvala vam sto ste pre 6 meseci prihvatili da mi uradite tretmane Rekonektivnog isceljenja. Moje iskustvo je pozitivno, malo je tesko to objasniti recima. 

Obratio sam vam se zbog fizickog stanja. Nakon tretmana pocele su pozitivne reakcije. Stvari koje su godinama stagnirale, odjednom su pocele da se pomeraju u pozitivnom smeru i tako je sve do danas. Nije se desilo cudo i da je sve preko noci postalo perfektno, ali se desilo CUDO da se pokrenulo u prvom smeru, smeru isceljenja. 

Sada da kazem i nesto za ono, za sta vam se nisam obratio. Od uvek sam bio optimista, zadovoljan sa svojim psihickim i mentalnim sposobnostima, zadovoljan nacinom komunikacije i pogledom na okolinu i svet. Ako bi to nazvali "ugao" iz kojeg ja posmatram, onda je taj "ugao" posle Rekonekcije mnogo siri i dublji. Svakoga dana sebe odusevljavam svojim stavom i odgovorima na pitanja, samom sebi, drugima i dogadjajima u svojoj okolini. Naravno zivot nije postao "med i mleko" ali ima bolji ukus i mnogo lakse se "guta" i "vari" ono sto servira.

Jos uvek sam u procesu, svakodnevno osecam energiju i nadam se najboljem. HVALA VAM!!!  Branislav



P.S. zujao sam kao trafo stanica dok sam ovo pisao

Još neka iskustva nakon tretmana možete pogledati na
Rekonektivno isceljivanje - iskustva